Слава која траје
од 1945.

Ватерполо у Црвеној звезди рођен је 4. марта 1945. године, у оквиру пливачке секције. Већ 1946. Звезда осваја прво место у Другој лиги, а 1948, под вођством тренера и играча Мила Лучића, први пут улази у Прву лигу. Без свог базена и основних услова за рад, клуб крајем четрдесетих привремено нестаје са сцене, да би 1959. поново заплививао под црвено-белим бојама.

Године 1962, заслугом некадашњег капитена Бошка Вуксановића, Звезда се враћа у Прву лигу и добија први јуниорски тим. Следе сезоне у елити југословенског ватерпола, тада једне од најјачих лига у Европи, а на Зимском првенству Југославије 1965. Звезда осваја треће место. Ватерполо и пливање 18. новембра 1968. постају самостални клубови. Ово је и ера Драгана Соломуна, који је рекордних 15 сезона носио Звездину капицу, од тога шест као капитен. Крајем осамдесетих Звезда постаје стабилан прволигаш, а њени играчи – попут Ђура Радана и Виктора Јеленића – освајају медаље са репрезентацијом.

Звезда је првак државе у сезонама 1991/92. и 1992/93. У црвено-белом дресу наступају Виктор Јеленић, Владимир Вујасиновић, Александар Шапић, Александар Ћирић, Игор Милановић, Југослав Васовић, Никола Рибић, Александар Тичић и други асови. Прву титулу донео је тренер Никола Стаменић, другу Милорад Кривокапић. Због санкција међународне заједнице та генерација није добила прилику да се окуша у Купу шампиона.

Почетком новог века клуб пролази кроз најтеже тренутке и привремено се гаси. Обновили су га бивши Звездини играчи, настављајући континуитет клуба основаног 1945. године, и Звезда је већ у сезонама 2006/07. и 2007/08. вицепрвак Србије, а 2008. и финалиста Купа. Године 2010. на чело клуба долази Виктор Јеленић са групом бивших играча, а школа ватерпола креће „од нуле“, са неколико десетина малишана. Већ у сезони 2011/12. Звезда игра финале првенства и Купа Србије, а од активног играња у црвено-белом дресу опрашта се капитен Југослав Васовић.

Под вођством Дејана Савића, Звезда 13. јануара 2013. осваја Куп Србије, а 15. маја, у мајсторици на Ташмајдану, и прву титулу првака после двадесет година. Врхунац долази 1. јуна 2013. на Бањици: победом над Барселонетом у полуфиналу и над Југом у финалу (8:7) Црвена звезда постаје првак Европе. Годину крунише и ЛЕН Суперкуп (9:8) – четврти трофеј у једној години. Наредне сезоне одбрањена је дупла круна, а финале Купа решио је голман Денис Шефик голом са свог гола уз звук сирене.

Шампионски састав: Андрија Прлаиновић, Сава Ранђеловић, Страхиња Рашовић, Виктор Рашовић, Никола Рађен, Душко Пијетловић, Петар Ивошевић, Марко Аврамовић, Борис Вапенски, Марко Драксимовић, Михајло Милићевић, Денис Шефик и други.

Звезда остаје стални учесник финала домаћих такмичења и европских куп-такмичења. Вицепрвак је 2016, 2018. и 2019. године. Под вођством Александра Филиповића, 2021. осваја трећи Куп Србије и игра полуфинале ЛЕН Купа Европе.

Сезона 2021/22. доноси прву титулу у Регионалној лиги – у финалу, пред пуним трибинама, савладан је Јадран из Сплита (14:11) – а затим и титулу првака Србије, у драматичном финалу против Радничког решеном петерцима. Под вођством Игора Милановића, шампиона из 1992, Звезда стиже и до финала Лиге шампиона, пред својим навијачима у Београду.

Са тренером Живком Гоцићем уследиле су нове титуле: првенство и Куп 2023, када Алваро Гранадос постаје рекордер финала првенства са десет голова и Звезда игра друго узастопно финале Лиге шампиона, а затим и трипл круна у сезони 2023/24. – Куп Србије, Регионална лига и првенство, уз пласман на фајнал-фор Лиге шампиона на Малти. Сезона 2024/25. почиње серијом од двадесет узастопних победа и новим Купом Србије, а завршава се трећим финалом Лиге шампиона у четири године (Валета, 2025). Куп Србије освојен је и 2025. године (сезона 2025/26), четврти пут заредом.

Кроз ову еру Звездину капицу носили су Душко Пијетловић, Страхиња и Виктор Рашовић, Никола Јакшић, Радомир Драшовић, Алваро Гранадос, Ангелос Влахопулос, Филип Филиповић, Милан Глушац, Василије Мартиновић и капитен Милош Ћук.